Japan u nas

ISKUSTVO KAO OPOMENA

Iskoristiti �ansu

Japan priprema misiju koja treba da ispita uslove za ve�e povezivanje sa Jugoslavijom. - Nakasoneova ponuda neiskori��ena zbog neznanja i indolentnosti

Japan je objavio da �e do juna ove godine uputiti u Beograd specijalnu misiju, sastavljenu od funkcionera i stru�njaka, koji treba da ispitaju uslove za uspostavljanje �iroke ekonomske saradnje sa Jugoslavijom. To je objavljeno u Tokiju tokom boravka ministra inostranih poslova Gorana Svilanovi�a, koji je po�etkom februara boravio u zvani�noj poseti toj dalekoj zemlji.

Ekonomska razmena Japana i prethodne Jugoslavije nikada nije bila suvi�e velika, prose�no negde oko 400 miliona dolara godi�nje, �to je veoma malo kada se zna da smo sa drugim razvijenim zemljama, kao �to su Nema�ka ili Sjedinjene Dr�ave, imali robnu i drugu ekonomsku razmenu koja je lako prelazila sume od nekoliko milijardi dolara. Jugoslavija je sada manja, samim tim smanjen je i njen ekonomski potencijal, ali u trenutku kada se vrata Japana, posle deset godina sankcija i potpunog mirovanja odnosa, prema nama ovako �iroko otvaraju, trebalo bi razmotriti uzroke ranijih neuspeha, otkloniti ih i, uz dobre pripreme, ostvariti bolje rezultate.

Raniji neuspesi

Sigurno je da je za veliki deo ranijih neuspeha bila kriva Jugoslavija, koja nije imala diplomata i privrednika specijalizovanih za Japan, jednu posebnu zemlju i druga�ije tr�i�te od onih u drugim razvijenim zemljama. Na�i trgovci nudili su �esto Japancima glomazni name�taj, koji je odli�no i�ao u SAD, ali u Japanskim minijaturnim stanovima nikako nije bio upotrebljiv.

Ispitivanja Japanskog tr�i�ta nije bilo, pa sve se svodilo na izvoz manjih koli�ina vina, zna�ajne koli�ine ruda i sirovina i uvoz Japanskih tehni�kih proizvoda i tehnologije. Razlog za malo interesovanje privrednika obe zemlje decenijama je le�ao i u �injenici da Japan, ne mogav�i da klasifikuje jednu evropsku zemlju koja nije u isto�nom ili zapadnom bloku, jednostavno nije mogao da je uklopi u neki od �irih planova, koji su uglavnom pravljeni po kontinentima, ili regionima. U takvu Jugoslaviju retko su dolazili Japanski politi�ari, a me�u poslovnim ljudima ve�ina je bila iz redova ljudi na kraju karijere, ili jednostavno, van vode�ih struktura u kompaniji koju su predstavljali, a koje su odre�ivale velike poslovne zahvate.

Poseta Japanu tamo dosta poznatog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita 1964. godine, prili�no zapa�ena u Japanskoj javnosti, nije kako treba iskori��ena i za bolje poslovne kontakte...

Poslednja prava �ansa pred raspad Jugoslavije ukazala se neo�ekivano na samom po�etku 1987. godine, kada je tada�nji sovjetski lider Mihail Gorba�ov iznenada otkazao posetu Tokiju, a Japanski premijer Nakasone, �eljan da pauzu u zasedanju parlamenta iskoristi za neku spoljnopoliti�ku aktivnost, zatra�io od svojih slu�bi da mu na brzinu ugovore zvani�nu posetu Jugoslaviji.

Nakasone je do�ao specijalnim "d�ambo d�etom" punim saradnika i novinara, iznena�uju�i doma�ine svojom energijom i �eljom da u kratkom vremenu �to vi�e uradi. U Beogradu je primljen srda�no, ali bio je malo razo�aran kad mu jugoslovenska strana, bez ikakvog vidljivog razloga, nije omogu�ila da poseti i Novi Sad, u kome je, dvadeset godina pre toga, boravio kao �lan delegacije parlamenta. Nakasone je odr�ao govor na Beogradskom univerzitetu, a doma�ini se nisu setili da mu dodele neku po�asnu titulu, koja je, sa manje obrazlo�enja, ranije dodeljivana i liderima manje zna�ajnih zemalja.

Da bi na neki na�in opravdao i sebe i doma�ine zbog slabih rezultata iznenadne posete, Nakasone je na konferenciji za novinare obe�ao da �e posle boravka u Beogradu u�initi i ne�to konkretno: pozvati grupu mladih ljudi da jedno vreme o tro�ku Japanske vlade provedu u Japanu, a iz Tokija u Beograd uputiti ekonomsku misiju, da ispita uslove za zna�ajno pove�anje ekonomske razmene.

Dve grupe mladih Jugoslovena boravile su u Tokiju i drugim gradovima vrlo brzo posle Nakasoneove posete, odatle poneli najlep�e utiske, ali, odabrani verovatno nasumce, ve�ina nije usmerena na dalje pobolj�avanje kontakata sa tom zemljom. Onda je u Beograd u prole�e 1988. stigla misija od �ak 200 zna�ajnih funkcionera i biznismena, sve iz velikih i mo�nih kompanija, �eljnih da ne�to konkretno u�ine. Paket jugoslovenskih projekata nije bio dovoljno dobro opremljen i razra�en, niti je bio zasnovan na ispitivanju Japanskih potreba i mogu�nosti, pa nije kako treba ni razmotren, a razgovori su, izgleda, uglavnom bili prazni i protokolarni, bez konkretnih odluka i dogovora.

Sada mo�e biti lak�e

U turisti�kom delu posete, u okviru koga su Japanci leteli i do Dubrovnika, bilo je �ak incidenata. �lanu delegacije, starijem �oveku, u avionu stjuardesa nije htela da donese �a�u vode da popije lek, tvrde�i da mo�e da ga popije sa sokom koji mu je upravo donela. Ona nije znala da Japanci piju lekove isklju�ivo sa vodom, ali to nije ni morala da zna, trebalo je samo da bude ljubazna.

Drugi �lan delegacije odabrao je u "Narodnoj radinosti" u Dubrovniku mno�tvo glomaznih suvenira, mnoge od njih od stakla, vrednih nekoliko hiljada maraka, a onda su mu prodavci rekli da ne mogu da mu ih pakuju. Ponudili su mu selotejp i papir, da to sam u�ini. Kad su mu jo� saop�tili da kod nas nije praksa da se kupljeni suveniri (ma koliko se dodatno platilo) �alju po�tom na adresu kupca u njegovu zemlju, on je odustao od kupovine. Iza�ao je praznih ruku.

�anse za pove�anje saradnje, apsurdno, sada su mo�da ve�e, jer nas Japanci, posle deset godina ratovanja i nesre�a, mnogo bolje poznaju nego ranije, �to u toj zemlji nije bez zna�aja. Japanski novinari sve ovo vreme izve�tavali su mnogo o nama, pa je Japanskim poslovnim ljudima, prirodno radoznalim, sigurno lak�e da se odlu�e na neke poteze, naro�ito ako ih vlada na to usmeri. Kao najve�i donator za izbeglice na na�em tlu, Japan je prili�no upoznat sa uslovima koji kod nas vladaju, pa je uspostavljanje privrednih kontakata, sigurno, sada lak�e.

Svilanovi�eva poseta Tokiju, me�utim, bar uvidom u Japanske satelitske stanice i internet prezentacije listova izgleda da nije iskori��ena za ve�i publicitet, a novinarima, agresivno zainteresovanim za "saradnju sa Ha�kim tribunalom", nije odgovoreno da je tribunal Japanskim politi�arima i generalima posle Drugog svetskog rata odr�an usred Tokija, a ne negde drugde. Malo vi�e i bolje pripreme za Japansku misiju na prole�e sigurno nam ne�e nauditi.

Dragan Milenkovi�